Evolucija kancelarijskog nameštaja je oblikovana napretkom u tehnologiji, evoluirajućim trendovima dizajna i promenom radnih praksi tokom istorije. Iako kancelarijski nameštaj postoji vekovima, koncept kreiranja namenskih radnih prostora ukrašenih nameštajem koji je izričito dizajniran za kancelarijsku upotrebu dobio je na značaju u 18. veku.
Tokom 18. veka, kancelarijski nameštaj se pretežno sastojao od drvenih komada složenog dizajna. Stolovi su, na primer, često bili veliki i prostrani, sa brojnim fiokama i pregradama za smeštaj papirologije i materijala za pisanje. Kancelarijske stolice tog doba takođe su bile razrađene, ukrašene detaljnim rezbarijama i tapaciranim sedištima. Međutim, važno je napomenuti da je primarni naglasak bio na formi, a ne na funkciji, a nameštaj je prvenstveno bio namenjen rukovodiocima i menadžerima, a ne zaposlenima.
Razvoj kancelarijskih stolica kroz vreme
18. vek
Tokom 18. veka, kancelarijske stolice su obično bile izrađene od drveta i karakterisali su ih ravni naslon i čvrsta sedišta. Udobnost je zauzela mesto u dizajnu ovih stolica. Zanimljivo je da se veruje da je Čarls Darvin bio jedan od prvih pronalazača kancelarijske stolice. Oko 1840-ih, Darvin je modifikovao svoju fotelju tako što je njene postojeće noge zamenio nogama na točkovima uzetim iz njegovog kreveta. Njegova namera je bila da poboljša mobilnost i brže pristupi svojim primercima – tako je rođena kancelarijska stolica na točkovima.
Nakon toga, 1849. godine stigla je prva „okretna stolica“ od mahagonija američkog pronalazača, Tomasa E. Vorena. „Centripetalna opružna fotelja“ koristila je okretni mehanizam i točkove koji su omogućili radnicima da lako dohvate predmete bez potrebe da ustanu. Imao je noge od livenog gvožđa, presvlake od somota i „suknju“ koja je korišćena za prikrivanje opruga ispod sedišta.
Iako kancelarijske stolice iz 18. veka možda nisu bile ergonomski oblikovane niti pružale istu udobnost kao moderne kancelarijske stolice, one su zračile raskošnom i luksuznom estetikom dizajna tog vremena. Ove stolice su simbolizovale status i prestiž na radnom mestu.
19. vek
19. vek je označio početak promene ka davanju prioriteta udobnosti uz izgled. U tom periodu se pojavio trend „zdrave kancelarijske stolice“. Frenk Lojd Rajt se smatra prvom osobom koja je dizajnirala prvu ergonomsku kancelarijsku stolicu na svetu 1904. godine. Ona je uključivala revolucionarnu karakteristiku u to vreme, a to je bio mehanizam za podešavanje visine sedišta. Slično tome, 1976. godine, Bill Stumpf je proizveo čuvenu „Ergon stolicu“ za koju se smatra da je inspiracija iza dizajna radne stolice kakvog poznajemo. Ergon stolica je bila značajna prekretnica jer je imala za cilj da poboljša udobnost korisnika i održi njihovo fizičko zdravlje. Uključivala je sedište i naslon punjene penom, inovativniji oslonac za kičmu koji ranije nije viđen, i poluge za podizanje gasa koje su omogućavale podešavanje visine i mehanizme nagiba.
Napredak u ergonomskom dizajnu kancelarijskih stolica omogućio je razvoj savremenih radnih stolica koje pružaju optimalnu udobnost i podršku tokom dugih perioda sedenja.
Nakon toga, 1970-te su donele i prvu automatski podesivu kancelarijsku stolicu, koju su dizajnirali Emilio Ambasz i Giancarlo Piretti. Kancelarijska stolica „Vertebra“ kreirana je da odgovori i prilagodi se potrebnom nivou udobnosti koji je potreban korisniku. Čak je osvojio ID nagradu za izvrsnost dizajna 1977. godine, čime je počelo istraživanje ergonomski dizajniranih kancelarijskih stolica.
20. vek
20. vek nije samo kada smo videli uspon potpuno ergonomskog kancelarijskog nameštaja, već je to bio i trenutak kada je savremeni kancelarijski nameštaj stekao popularnost i bio dizajniran za efikasnost i funkcionalnost. Na primer, čelik i aluminijum su postali popularni materijali u to vreme, a nameštaj je dizajniran za specifične zadatke kao što su kucanje ili arhiviranje.
U kasnom 20. veku, naglasak na ergonomskom kancelarijskom nameštaju postao je izraženiji. Kancelarijski nameštaj je sve češće dizajniran s ciljem poboljšanja udobnosti i smanjenja fizičkog stresa i povreda na radnom mestu. Stolice su dobile podesive karakteristike poput lumbalne podrške i naslona za ruke, te su posebno dizajnirane kako bi promovisale pravilno držanje.
21. vek
U 21. veku, sve je veći naglasak na održivosti. Vidimo sve veći broj održivih stolica na tržištu koje su napravljene od ekološki prihvatljivih materijala kao što su reciklirana plastika i bambus. Motivacija je da će ove kancelarijske stolice minimizirati uticaj na životnu sredinu, istovremeno pružajući udobnost i funkcionalnost koja se sada očekuje.